U našem kraju se ajvar nosio oduvek za užinu. Kriška domaćeg hleba i ajvar iz špajza i eto mirisa leta koje polako ulazi u raskošnu jesen u kojoj se sve žuti i rumeni. Baš kao ona naša parika što sazreva i rumeni ispod prozora u baštama. Baš kao taj ajvar koji nastaje samo od te paprike koja širi miris svuda po komšiluku koji se udruži, pa se paprika peče na plotni šporeta, pa guli, pa melje.
I zato VoLim ajvar, jer treba 400 grama paprika za 100 grama tog ajvara. Zato to i jeste taj ukus i miris paprika iz našeg kraja, koji podseća na krišku domaćeg hleba namazanu ajvarom iz majkinog špajza. Blag kao osmeh užitka. Prirodan kao sećanje na miris, ukus i užitak.
