Legenda kaže da su u limskoj dolini devojke kose kitile beharom s višnjinog drveta. Tiho se pevalo : ”Višnjičica rod rodila”. U višnjiku se momčilo i devojčilo. Minđuše od višnji su resile nestašluke. Dobrodošlica bi stala u čašu sa sokom od višanja. Mi smo sav taj behar i taj rod iz naših višnjika , sve te minđuše od višanja procedili onako kako se to u našem kraju uvek radilo. A znalo se: sa višnjama ne brini da ćeš rano ostariti, ne brini da će te srce boleti, ne brini da nećeš dobro videti, ne brini da nećeš moći na noge.
I kad se spremate da dočekate goste I otvorite našu staklenu bocu, čudićete se što ćete zapevati, baš kao i Mokranjac: ”Višnjičica rod rodila”, a onda ćete reći: ”VoLim dobro u ljudima jer ono peva uz ovaj višnjin nektar”.
